Kolumna zamenika premijera, Slobodana Petrovića prazničnom broju lista "Koha ditore"
Nekako na kraju svake godine, kada se sumiraju rezultati, shvatite da ste mogli više, da ste mogli “ovo onako”, “ono onako”…. A sve zato što svodite račune. Računi za 2011. godinu bili su visoki i bili su komplikovani. Ipak, nije sreća kad činiš ono što moraš već kad činiš ono što voliš, a ja sam u 2011. imao oba.
Kada ste i ministar i zamenik premijera i kada imate posla na nekoliko strana, fokus vam se nametne i na politiku, možda više nego na konkretne akcije. Pa tako želim da u narednoj 2012. imam više posla na terenu nego u kancelariji. Da upoznam još mnogo građana Kosova i da im prenesem svoju misiju.
U 2011. shvatio sam da ćemo biti srećni samo onda kada uspeh zahtevamo od nas samih, a ne od drugih. Mnogo puta u 2011. čuo sam “eto, nisu mi dali” ili “mene to sleduje” ili “vlast ne čini ništa da imam ulje i brašno” i još mnogo sličnih izjava. To je pokazatelj našeg standarda nažalost. Godine muka iza nas i život u komunisitčkom pa i socijalističkom vremenu, ostavile su duboke posledice po nas. Ovde se ne razlikujemo, ni mi Srbi, niti Albanci, niti Bošnjaci itd. Kada na kraju dana saberemo račune mi smo svi u istom loncu. I tako treba da posmatramo budućnost.
Hajde da svi sastavimo plan rada sa konkretnom upotrebom kapaciteta koje imamo. Ukoliko svako da doprinos svako će pospešiti minimalnu ekonomiju koju Kosovo trenutno ima. Od osobe koja prodaje domaće kravlje mleko do osobe koja prodaje opremu visoke tehnologije. Ukoliko svako bude radio na sebi, moj izveštaj za celu godinu vam neće ni biti važan. Neće vam biti važno da li sam Srbin ili Albanac, niti da li sam sa Tajlanda ili Kosova. Depolitizacija, kao što sam ponavljao kao papagaj u celoj 2011, je ključ za razvoj našeg društva i isključivi fokus na ekonomski razvoj (razvoj malih i srednjih preduzeća) može da pomogne našem društvu.
Ne zaboravite da svako mora da bude zadovoljan da bismo dostigli evropske standarde i to ne pogađa pojedinačno zajednice koje žive na Kosovu, pogađa ama baš SVE. I eto, došli smo do još jedne tačke gde se ne razlikujemo niti mi Srbi, niti vi Albanci, niti vi Goranci, niti Romi itd.
I šta nas je sprečilo da potenciramo tačke spajanja? Volja, politika, kriminal, šta? Da li je moguće da samo politika mora da se raspravlja i to na Kosovu, sa svim svojim različitostima i pojedinostima!
To treba menjati u godinama pred nama.
U 2011. pratio sam sve sa prevodom. Imao sam muke da ponekad shvatim srpski jezik u dokumentima koje dobijam svakodnevno. Onda sam morao da tražim lektore, a to još više košta… E onda smo pokrenuli radnu grupu koja će unaprediti upotrebu jezika na Kosovu i koja će regulisati javnu administraciju na srpskom jeziku koji je po Ustavu Kosova zvanični jezik na Kosovu. Tako u 2012. očekujem realizaciju i uređenje ove oblasti kako bismo se razumeli ALI uz poštovanje naših jezika i kulture.
Sad kao dođe deo gde ja predstavljam svoje uspehe kroz pametne investicije i slično, ali znam da će vas taj deo umoriti, ali da znate imam dugu listu kilometara puta, imam veliki broj kvadrata stanova napravljenih i mnogo dobrih rasada za još mnogo uspešnih projekata. Eto, sad će neko reći “Hvali se ovaj Petrović”, ali ja se ne hvalim! Ja kažem to je tek minimalni početak. Put ne znači ništa bez suštinskih sloboda da se koristi, knjiga nema značaj ako se ne čita, a ljudi se razlikuju samo na dobre i loše, a ne na Srbe i Albance, na Gorance, Bošnjake, na Rome, Aškalije i Egipćane… Važi se samo dobar ili loš čovek.
Za 2012. želim svima naravno puno zdravlja i sreće, a i puno para i mogućnosti. Sebi želim da budem još bolji, da ne može niko da me prati i da sva moja energija bude usmerena na bolji život svih. I imajte na umu dragi moji, svi koji čitate ovaj tekst, da kako kaže Darvin “Nisu loša vremena, nego čovek”.
S’poštovanjem
Slobodan Petrović